Prva ljubav

Đorđe Balašević je eden izmed mojih priljubljenih avtorjev in izvajalcev. Uvrstil bi ga nekako v isto skupino kot Adija Smolarja. Njegove pesmi velikokrat opisujejo dogodke v življenju z zelo velikim čustvenim nabojem. Ob branju besedil to začutimo, še bolj pa pride do izraza v izvedbah. Vendar pozor! Balaševićeve izvedbe so pogosto nabite z nekakšno žalostjo, ki te lahko prevzame. Najboljši učinek imajo takrat, ko se človek počuti melanholično. Takrat jih je mogoče tudi dojeti v vsej globini.

Prva ljubav ... ni kaj napisati. Treba jo je prebrati in slišati. Tako kot večino njegovih pesmi.

Đorđe Balašević: Prva ljubav

Tad još nisam ništa znao
i još nisam verovao,
da na svetu tuge ima.

Jedino mi važno bilo
da postanem levo krilo
il' centarfor školskog tima.

Tad sam iznenada sreo
najtoplijeg leta deo,
to su njene oči bile.
Imala je kose plave
i u njima na vrh glave
belu mašnicu od svile.

Prva je ljubav došla tiho, nezvana, sama,
za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama.

Kad je prošlo djačko vreme,
padeži i teoreme
i stripovi ispod klupe,
nije više bila klinka,
počela je da se šminka
i da želi stvari skupe.

Tako mi je svakog dana
bivala sve više strana,
slutio sam šta nas čeka.
Pa sam prestao da brinem
kako da joj zvezde skinem,
postala mi je daleka.

Prva je ljubav došla tiho, nezvana sama,
za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama.

Danas je na sedmom nebu,
kažu mi da čeka bebu.
Našla je sigurnost, sreću, dom...
Ima muža inžinjera
pred kojim je karijera
i mesto u društvu visokom.

Ja još kradem dane bogu.
Ja još umem, ja još mogu
da sam sebi stvorim neki mir.
Još sam sretan što postojim,
pišem pesme, zvezde brojim.
Još sam onaj isti vetropir.

Prva je ljubav došla tiho, nezvana sama,
za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama.